2-son fakultet va gospital terapiya, nefrologiya va gemodializ
    kafedrasining
    2023-yil uchun ilmiy faoliyati haqida
    «Yurak va buyrak kasalliklarida funksional-metabolik buzilishlarning klinik-patogenetik jihatlari” mavzusida kengaytirilgan
    MA’LUMOTI

1. Ilmiy muammo: «Yurak va buyrak kasalliklarida funksional-metabolik buzilishlarning kliniko-patogenetik tamoyillari».
1-jadval

2-son fakultet va gospital terapiya, nefrologiya va gemodializ kafedrasida olib borilayotgan ilmiy izlanishlar

Ilmiy tadqiqot mavzusining nomi Mavzuni amalga oshirish uchun mas’ul Tugatish muddati
Yurak va buyrak kasalliklarida funksional-metabolik buzilishlarning kliniko-patogenetik jihatlari Tibbiyot fanlari doktori Jabbarov A.A. 2024

Kafedraning mavzu-topshirig’ining nomi: «Yurak va buyrak kasalliklarida funksional-metabolik buzilishlarning kliniko-patogenetik jihatlari». GKNT bo’yicha davlat ro’yxati raqami № 01070070 (Meditsina Shifr 1.8).

2. Bu yilning tadqiqot maqsadi: Yurak va buyrak kasalliklarida funksional-metabolik buzilishlarning kliniko-patogenetik xususiyatlarini o’rganish.
3. Ilmiy yangilik: Buyraklar va yurakning funksional holatini, diabet va diabet bo’lmagan nefropatiyasi bor bemorlarda patogenetik va simptomatik terapiyaning turli sxemalari bilan davolanish fonida immun va gormonal gomeostazni o’rganish.
4. Olingan natijalarning qisqacha ta’rifi.
Surunkali glomerulonefritning aralash shakli bo’lgan bemorlarda gipotiroidizm holatiga xos bo’lgan gipofiz – tiroidal holatdagi muvozanat mavjud bo’lib, bu sitostatiklar va glyukokortikoidlar bilan patogenetik davolanishni tayinlashda e’tiborga olinishi kerak.
Turli farmakologik guruhlarning kalsiy antagonistlari (degidropiridinlar va nedegidropiridinlar) nefrogenik AG bilan surunkali glomerulonefritning aralash shakli bo’lgan bemorlarda shunga o’xshash gipertenziv ta’sir ko’rsatadi.
Nefrogen arterial gipertanziyali surunkali pielonefritli bemorlarda intrakardial gemodinamikaning buzilishi (chap qorincha dilatatsiyasi va diastolik disfunktsiya) aniqlandi, nebivololning kompleks terapiyasiga kiritilishi patogenetik jihatdan asosli, chunki bu nitrat oksidi sintezining modulyatsiyasiga va intrakardial gemodinamikani yaxshilashga olib keladi.
3 bosqichdagi surunkali buyrak kasalligi bo’lgan bemorlarda EXOKG geometriyani va yurakning funktsional holatini baholash uchun qimmatli tadqiqot usuli hisoblanadi. Temir tanqisligi belgilari mavjud bo’lsa, epoetin – alfa va III –valentli temir preparatini qo’llash samarali bo’ladi, bu nafaqat anemiyani to’xtatish va «kardiorenal anemiya sindromi»ga ham ijobiy ta’sir ko’rsatadi.
Surunkali buyrak kasalligining III bosqichi bo’lgan bemorlarda renal osteodistrofiya va nefrokalsinozning belgisi bo’lgan kalsiy-fosforik metabolizm ko’rsatkichlari buzilganligi, buyraklarning funktsional yetishmovchiligining rivojlanishiga yordam beradi.
Genetik tekshiruv usullarini qo’llash orqali DN rivojlanishida genetik omillarning aloxida axamiyatga ega ekanligi aniqlash mumkin. Natijada ushbu tekshirishdan olingan natijalar kasallikning rivojlanishi va asoratlar kelib chiqishini oldini olishga yordam beradi.
Xulosa SBK va kardiorenal sindrom bilan og’rigan bemorlarni kuzatish nafaqat ma’lum tekshirish usullarni ( qon bosimi, glikemiya, lipid spektor, KFT, mikroalbuminuriya) balki bemorlarning genetik xususiyatlarini ham tekshirish to’g’ri davo usulini tanlashga, kasallik asoratlari rivojlanishini erta aniqlashga va natijada asoratlar tufayli kelib chiqadigan nogironlikni oldini olishga erishiladi, ushbu jarayon gemodializgacha bo’lgan davrni uzaytiradi va o’lim ko’rsatkichlarini kamayishiga olib keladi.

2023-YILDA DISSERTATSIYA MAVZULARINI TASDIQLAGANLAR RO’YXATI.
Tursunova L.D. dotsent Surunkali buyrak kasalligida buyraklar disfunksiyasi rivojlanishining erta markyorlari va ularning klinik-patogenetik va genetik jihatlarini prognostik ahamiyati Ilmiy rahbar: t.f.d.,prof:
Jabbarov A.A.
Shifr: 14.00.05
26.06. 2023 y

Nadirova Yu.I. assistent Surunkali yurak yetishmovchiligi bilan kechgan surunkali buyrak kasalligida osteoparozni erta rivojlanishining kliniko-diagnostik va genetik jihatlari Ilmiy rahbar: t.f.d.,prof:
Jabbarov A.A.
Shifr: 14.00.05
26.06. 2023 y

Kafedrada (shuningdek ilmiy rahbar
Madazimova D.H.
assistent
COVID-19 o’tkazgan bemorlarda surunkali buyrak kasalligining kechishini prognostik ahamiyati

Ilmiy rahbar: t.f.d.,prof: Jabbarov A.A.

Shifr: 14.00.05

Boshlangan: 2021 y
Tugallanadi: 2023 y
Jumanazarov S.B.
assistent
Surunkali glomerulonefrit rivojlanishining klinik-patogenetik va genetik jihatlarini prognostik ahamiyati

Ilmiy rahbar: t.f.d.,prof:
Jabbarov A.A.

Shifr: 14.00.05

Boshlangan: 2021 y
Tugallanadi: 2023 y
Raxmatov A.M.
assistent
Podagrik nefropatiyani erta tashxislashning klinik va genetik jixatlari
Ilmiy rahbar: t.f.d.,prof:
Jabbarov A.A.

Shifr: 14.00.05

Boshlangan: 2023 y
Tugallanadi: 2025 y

Jami 208 ta nashrlar: Darslik-0 ta, o’quv qo’llanma-5 ta, monografiya-2 ta, o’quv uslubiy qo’llanma – 11 ta, Uslubiy tavsiyanoma – 5 ta, ratsionalizatorlik takliflari-1 ta, tezislar – 84 ta (shundan 65 ta Respublika, 19 ta xorijiy), Jurnal maqolalari – 74 ta (shundan 27 ta Respublika, 45 ta xorijiy/ Scopus maqola – 2ta), 4 ta mualliflik guvoxnomalari olindi, 22 ta EXM-dasturga DGU-guvoxnomasi olindi.

Кафедранинг илмий йўналиши.

1990 – йиллардан бошлаб кафедра ходимлари актуал масалалардан бири бўлган юракни тузилиш-функционал ҳолатини, гемодинамикасини, қон реологиясини келиб чиқиши турлича бўлган артериал гипертензиялар (АГ), юракнинг ишемик касаллиги , қон айланиш етишмовчилигини диагностика даволашнинг янги усулларини фаол ўргана бошладилар.

Илмий изланишлар 2 та тасдиқланган тема асосида олиб борилди:

  1. АГ ва ЮИК нинг гемодинамика типи ва биологик ритмни эътиборга олингани ҳолда дифференциал даволаш.
  2. Иммунокомплексли патологияларни диагностик методларини ривожлантириш ва даволаш эффективлигини назорат қилиш: сурункали гломерулонефрит (ХГН), бириктирувчи тўқимани диффузияли касалликлари (ДБСТ) ва ревматоид артрит (РА).

Бу даврда илмий изланишларда қатнашганлар: доцентлардан З.Ф. Умарова.
1996 йилда кардиология бўйича “ГК ва ИБС да юрак гемодинамикаси ва функционал ҳолати, қоннинг агрегацион олати ва беморларни даволашни эффектив усулларини ишлаб чиқиш” темаси режалаштирилди ва регистрациядан ўтди.

Иммунли патологик ва модда алмашинувининг бузилиши билан боғлиқ бўлган иккинчи илмий йўналиши (ДБСТ, ХГН, диабетик ва урат нефропатия) муваффақиятли ривожлана бошлади. Иммун статуси ва генетика чуқур ва ҳозирги замон талабига яраша ўрганилди. Иммуносупрессорларни генетик аппаратга, яъни хромосом аберрациясига таъсири аниқланди. Кузатиш вақти 6 ойдан бир йилгача мўлжалланган эди.

Проф. А.Л. Аляви кафедрага раҳбарлик даврида кафедранинг илмий изланиш раҳбарлик ва ташкил қилиш соҳасида сифатли сакраш юз берди. Унинг таркибига талантли ишга қобилиятли ёшлар келиб қўшилди. Кафедрада ва клиникада ижодий ҳолат юзага келди. Изланиш натижалари синчиклаб муҳокама қилинарди ва кафедрадаги акробациялар жиддий ўтказиларди. Коллектив ва ҳамфикрдошлар томонидан назорат қилинган изланувчи муваффақиятли химоядан ўтарди.

1999 йилда А.Л. Аляви  раҳбарлигида 3 та монография чоп этилди:

  1. «Лечение хронической сердечной недостаточности» А.Л. Аляви, Н.П. Никитин, Тошкент шахри
  2. «Беременность и роды при приобретенных пороках сердца» Д.А. Каримова, В.Е. Аваков, А.Л. Аляви Тошкент шахри.
  3. «Методы математической пргностики осложнений инфаркта миокарда». Издательство «Шарк»

2004 йилда кафедранинг илмий ишлари соҳасида янги тема очилди ва  у регистрациядан ўтди: “Гемостознинг клиник-патогенетик ва функционал – метаболитик механизмларининг регуляцияси ва уларнинг фармакологик коррекцияси”

Ўзбекистон Республикаси Мустақиллигининг 10 йиллигига А.Л. Алявининг шогирдлари 2 та докторлик диссертацияси (Б.Т. Даминов, Н.С. Латипова) ва 5 та кандидатлик диссертацияларини  ёқладилар (С.Б. Моставшиков, И.А. Рузметова, Д.А. Ибодуллаева, А.А. Хасанов, Х.А. Маматкулов, Д.А. Бухорбаева).

Ўзбекистон Республикасининг Мустақилликка эришиши илм-фаннинг  кенг ривожланишига имкон бериш билан бирга  МҲД  давлатлари орасида ҳамда бошқа чет элларда илмий ютуқларни кенг ёйиш имконини  берди. 10 дан ортиқ мақолалар кўзга кўринган Европа журналларида чоп этилди:Жумладан, «European journal of cardiology», «European journal of heart failure», «Cardiovascular imaging», «Med info 98», Part J, page 588, «An interactive forecasting model of acute MJ mortality, proceeding of international conference», «Knowledge transfer», London, july 22-26 1996 year.

Кафедранинг асосий илмий иши натижалари ҳалқаро анжуманларда докладлар  ва тезисларда баён этилди , жумладан,  Италия (1994 й), Канада (1998 й), Туркия (2001 й),  Испания (1999 й), Англия (1999 й) ва бир неча марта МҲД  мамлакатларида: Россия, Қозоғистон, Қирғизистон, Internet тўрида қайд қилинган.

Кўплаб илмий кузатиш натижалари соғлиқни сақлаш системасининг амалий ишларига тадбиқ этилди. Кафедранинг интенсив ва режали илмий изланиш ишларига хулоса қилиб айтиш керакки, илмий ишлари натижаларини нашр  қилиш имконияти кўплаб ошди. Унинг материаллари даврий матбуотда ва конгресс, съездларда, чет-эл симпозиумларида  кенг кўламда чоп  қилинди. Буни Ўзбекистон мустақил статус олганлиги, тематикасини ва изланишдан олинган материалларнинг долзарблиги   билан тушунтириш лозим. Ходимлар билан олинган маълумотлар чет эл олимлар маълумотини тасдиқлабгина   қолмай, балки кўпгина олинган маълумотлар жойдаги ва чет эл матбуоти учун ҳам  янгилик  эди. Масалан:

  1. Юрак миокард инфарктида, ГК ва ЮИК, димланган юрак ктишмовчилигида ва диабетик кардиомиопатияда ремоделлашган юракни электр-эхокардиографик тасвири ташкил қилинганлиги;
  2. Димланган юрак етишмовчилигини даволашни янги принциплари кўрсатилиши: биринчи ўринда АПФ ингибиторлари, бета-блокаторлар, юрак гликозидлари, кичик дозада (рефрактерли ҚАЕ да АПФ ингибиторлари ва диуретиклар билан биргаликда, ҳамда мерцал аритмияда);
  3. Қандли диабетда юракда айрим специфик ўзгаришлар бўлганлиги ва булар қаторига чап қоринчани қаттиқланиши кейинчалик эса, рестриктив кардиомиопатия ривожланиши аниқланганлиги;
  4. Диабетик нефропатияни аниқлаш учун микроальбуминурия усулидан фойдаланилганлиги;. Илгарилари бу усул Ўзбекистонда қўлланилмаган.
  5. Тромбоцитларнинг агрегацияли активлигини (ААТ) ички касалликлар клиникасида ўрганилганлиги; ГБ учун ААТ йилнинг совуқ ойларида ошиши, ёзнинг иссиқ кунларида эса, ишончли пасайиши характерли эканлиги аниқланди. Буни компенсаторли фактор деб изохланди.
  6. Биринчи бўлиб, ХГН ва люпус нефритда ўзбек имллатли беморларда антиген аниқланди. Бу касалликнинг морфологик биопсия вариантига боғлиқ эди.
  7. Люпус нефрит оғриган беморларнинг гормонал фанини текширилганда эстрогенлар прлаклактини устунлиги аниқланди. Шубҳасиз, бу гормонал ўзгаришлар ХГН аутоиммунли пролифератив вариантларида содир бўлади.
  8. Сандиммунли ХГН ва люпус нефритда эффективлиги кўрсатилган; унинг 200 дан ортиқ беморларда 6 ойдан 1 йил давомида даволаш дозалари кўрсатиб берилган.
  9. Дунёда биринчи бўлиб, беморларнинг сандиммунга сезувчанлиги аниқланган.

25 йил давомида кафедрада 19 та докторлик ва 75 та номзодлик диссертацияси ёқланган, 600 дан ортиқ илмий иш  чоп этилган; булардан 150 дан ортиғи яқин ва узоқ чет эллардаги ва Ўзбекистондаги журналларда чоп этилган.

Кафедранинг барча базаларида доимо конференциялар ўтказилиб, дунё илмидаги  эришилган ютуқлар тахлил қилинади ва ўрганилади.

Бинобарин факультет ва госпитал терапия бой тарихга, традицияларга эга бўлиб, ўқитиш ва илмий марказлардан бири  ҳисобланади.